Велелепни манастир Светог Апостола и Евангелиста Марка у Лорејну, Митрополије новограчаничо-чикашке и средњезападноамеричке, у предивном божанственом врту, који негом и старањем побожних благочестивих Срба који су своје гнездо свили далеко од својих огњишта, остаје до дан данас мирна духовна лука, као и свих оних Православаца, који у овај манастир свакодневно долазе, не би ли принели молитву Светом Апостолу и евангелисту Марку, како би утолили духовну жеђ, задивљени лепотом храма и целог манастирског комплекса.
О овом манастиру није довољно говорити и писати, јер свака реч остаће сиромашна наспрам личног доживљаља и молитвеног осећаја у литургијском сабрању на челу са својим Архијерејем, односно у учешћу у Гозби Божјој, где се још више продубљује духовни вид, а душа трепери пред лепотом Божије творевине, где се добија снага православне вере, која је уткана у генерације православних Срба у расејању, окренутих и вечно загледаних у Мајку Србију, у српске импозантне светиње и светитеље из рода Српског.
Летње сунце својим топлим зрацима у недељу 3. августа 2025. године , миловало је све православне хришћане окупљене у овом Дому Божијем, бацајући најсјајније јутарње искре на боју цигле храма и околни зелени тепих пространог уређене манастирске порте, где је цвркутом птица и звуком звона, поздрављен долазак Његовог Високопреосвештенства Митрополита новограчаничко-чикашког и средњезападноамеричког Г. Г. Лонгина, кога је срдачно дочекао архимандрит ове Свете обитељи о. Леонтије, кливлендско свештенство и ђаконство.
Његовом Високопреосвештенству Митрополиту Господину Лонгину на Светој Архијерејској Литургији саслуживали су свештеници: протојереј-ставрофор Мијољуб – Миле Матић, старешина храма Светог Саве на Бродвју Хајтсу у Кливленд (Охајо); протојереј Драган Гороњић, архијерејски намесник кливлендски, из храма Светог Димитрија у Акрону, епархије источноамеричке; свештеник Миљан Алексић, епархије западноамеричке; те протонамесник Горан Мићић, из храма Свете Тројице – Старе Милошеве Цркве у Крагујевцу, уз саслужење протођакона Милована Гогића, митрополијског ђакона, који је будући да има један од најлепших гласова у Српској Цркви, усрдно и торжествено узносио јектеније, заједно са протођаконом Љубишом
Митровићем и ђаконом Момиром Тојагићем. Чтецирали су дипломирани теолог Мирко Томашевић и Јован Стрнард. Супруга ђакона Милана, Мирјана Дамљановић водила је певницу, анђеоским гласом појала заједно са синовима: Максимом, Макаријем и Методијем и велелепним пјенијем дочарала небески пој анђела. После Свете Службе и заамвоне молитве, Његово Високопреосвештенство Митрополит Лонгин је преломио славски колач заједно са служашчим клирицима и кумовима, домаћинима, овогодишње славе Далибором и Аном Стојановић из Кливленда, са синовима Вељком, Лазаром и Иваном. Славски колач ће следећи године припремити и својим залагањем потврдити традицију да буду достојни кумови славе – брачни пар Винко и Александра Ковановић из Кливленда.
Литургијско сабрање уз свечани литијски ход настављено је одласком до бисте војноначалника, родољуба и мученика Драгољуба – Драже Михајловића, где је служен помен овом српском генералу, војницима Равногорског покрета. После помена, Митрополит Лонгин је произнео богонадахнуту беседу:
“Увек када дођемо на службу, драга браћо и сестре, било да је то недељна, или празнична, или поводом неког јубилеја, ми православни верници, увек сведочимо о великој љубави коју Бог има према роду људском. Каже се у Светоме Писму да је Бог из љубави створио човека, и не само створио, наравно, већ и све ове године брине о сваком Свом створењу, а посебно о човеку који је круна, врхунац стварања, оно најсавршеније што је Бог створио. Зато апостол Павле нас назива браћом Христовом. Каже Он је први брат, а онда и ми поред Њега – браћа смо. И увек кад смо на служби ми се, наравно, молимо Богу за здравље својих породица, за благослов, а затим се сећамо и молимо за покој душе наших преминулих, блиских и драгих, наших познаника, свих наших ближњих. На свакој Литургији ми то радимо. Посебно смо се данас молили и за ктиторе и приложнике ове Светиње и за војноначалника Драгољуба, за војнике, за нашег Митрополита Иринеја, који је благословио изградњу овог манастира, за проту Ђуру Маерлеа, који је овде руководио радовима, и наравно за све који леже овде на гробљу, али и за све наше сроднике. И као што ми сви знамо молитва за наше покојнике има смисла, она је потребна и јака, а како кажу Свети Оци кад се молимо за своје онда им не дамо да умру, ми их одржавамо у животу, јер је наша љубав према њима, малтене, јача после смрти и после овоземаљског растанка, него што је била овде на земљи. Бог је рекао у Светом Писму да Он није Бог мртвих, него живих, јер су за Њега сви живи.
Свечаним ручком у порти манастирског храма продужено је литургијско сабрање, као у апостолским временима, када је практиковано да се на агапама саберу сви који су се причестили на Литургији. На почетку, о. Миле Матић је поздравио Митрополита Лонгина бираним речима, а затим у име своје парохије Светог Саве на
Бродвју Хајтсу у Кливленд даривао о. Леонтија за овај својеврсни јубилеј. Затим је, Архимандрит Леонтије (Алавања) поздравио Митрополита Лонгина и честитао му – у име сабраног народа и у своје име – титулу Митрополита, захвалио се на усрдним молитвама, а затим је поздравио и све госте, а посебно Кумове – домаћине славе, Далибора и Ану Стојановић са синовима. У узвртаној беседи за манастирском трпезом,
Митрополит Лонгин одликовао о. Леонтија највишим одликовањем митрополије Орденом Светог Мардарија, те похвалио архимандрита за узоран дугогодишњи монашки живот, и у 55 години монашке службе одликовао га. Подсетио је Митрополит на тежак монашки пут сваког монаха, а пут архимандрита Леонтија као младог монаха почео је у манастиру Ораховици у Славонији, те га је водио све до Америке и сада до манастира Светог Марка. Напоменуо је Митрополит колико је тешко испуњавати монашке завете, али истакао да је о. Леонтије честитим животом и подвигом, заслужио највећу награду од Бога , који га је сачувао све ове године да остане на правом путу и буде пример свима нама, у испуњавању основних монашких завета кроз послушност, пост, молитву и непрестано стражење над собом. Владика Лонгин је нарочито истакао дугогодишњу председницу парохије при манастиру Светог Марка, сестру у Христу, госпођу Душанку Прибишић , која је заједно са својом породицом увек била уз Србе Православце и давала целу себе манастиру, подносећи огромну жртву, као што је то увек чинио и председник Манастирског одбора Томислав Марковић из Кливленда. Овај величанствени догађај забележио је својим уметничким фотографијама Милан Марић родом из Крагујевца , који већ дуже време живи и ради у Кливленду бавећи се највећом љубављу , песмом и музиком. Датуми који се везују за нашу Цркву, могу се само пратити кроз догађаје и личности, кроз све оне трудољубиве монахе који су у најтежим временима узимали на себе монашки подвиг, а многобројни манастири за наш народ су били места физичког и духовног сабирања и окупљања. Управо и зато важе познате речи српске песникиње Исидоре Секулић: '' Немамо много дворова из прошлости , али цркавама и манастирима смо засејани. Црква и манастир су били што и кућа владару и чобанину, и писменом и неписменом, и јунаку и обичном човеку''.
Доставља: протонамесник Горан Мићић